Ne pitaj me nikad vise,
zasto neven ne mirise;
ne secam se, to je prica duga.
Ne pitaj me, tu pred svima,
sta to na dnu case ima;
ne pitaj me nikad, zasto cugam.
Bolje da sesir nemam,
pod njime djavo drema;
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv.
Budi se u zlo doba,
za njega red ne vazi;
on mora sve da proba,
to djavo vino trazi.
Ne pijem - sto uzivam,
nit sto mi dobro stoji;
pijem da njega napojim.
Ne pitaj me, ne znam kasti,
'di ce koja zvezda pasti
'di ce pasti dugme s' mog kaputa.
Na pitaj me, sto na kraju,
svi kerovi za mnom laju;
ne pitaj me nikad, zasto lutam.
Bolje da sesir nemam,
pod njime djavo drema;
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv.
Budi se u zlo doba,
za njega red ne vazi;
on mora sve da proba,
to djavo mesto trazi.
Ne lutam - sto uzivam,
nit miris druma volim;
lutam da njega umorim.
Ne pitaj me, dal
je zima dok po rosi s ciganima;
brilijante za kravatu biram.
Ne pitaj me, zasto ptice,
ne slecu na svake zice;
ne pitaj me nikad, zasto sviram.
Bolje da sesir nemam,
pod njime djavo drema;
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv.
Budi se u zlo doba,
za njega red ne vazi;
on mora sve da proba,
to djavo pesmu trazi.
Ne, ne sviram sto uzivam,
nije to pesma prava;
sviram da njega uspavam.