Tog sam jutra ustao,
Čudno pismo primio,
Brzo sam to shvatio,
Tajnu sam sačuvao.
Usput sam se pitao
Da li sam sve poneo,
Nisam smeo misliti
Da li ću se vratiti.
Nebo, nebo plavo je,
Ali meni drago je.
Srce moje crveno,
Samo kući voljeno.
Trava ova zelena
Dugo nije košena.
Sobarica vilama
Krevet meni namešta.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
Kada sam tu došao,
Kada sam to shvatio,
Neki su me gnjavili,
Neki su se plašili,
Uglavnom su se pitali
Zašto su nas pozvali.
Počeli su brojati,
Počeli su plakati.
Nebo, nebo plavo je,
Ali meni drago je.
Srce moje crveno,
Samo kući voljeno.
Trava ova zelena,
Dugo nije košena.
Sobarica vilama
Krevet meni namešta.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
Agonija straha peva,
Hladan znoj kao pivo,
Prijatelj je tada mek,
Ti ga tuci, udaraj.
Iza tebe kornjača
Na kamenu se sunčala,
Tuga nebo pokriva
Kao špil od karata.
Nebo, nebo plavo je,
Ali meni drago je.
Srce moje crveno,
Samo kući voljeno.
Trava ova zelena
Dugo nije košena.
Sobarica vilama
Krevet meni namešta.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
