Nista ne dodirujem,
lezim iznad kreveta
nekoliko hiljada metara...
Nikoga ne poznajem,
probudi me panika
nekoliko hiljada urlika...
Tu, na kraju puta
u mom odelu
stoji neko sasvim lud.
Tu, gde ljubav staje, u mome liku
place neko zadnji put.
Nema nicega iznad oblaka
kad ljubav postane navika.
Uvek ostane jedno pitanje -
gde si, umorno svitanje?
