Teorija zavere u lobanji jednog sajka:
gajtan do majka – daj ga, pa hajka!
tajfunu ravan – taj sam za gamad
antraks za ljaksad – strašna je farsa,
sav kajmak iz kasa daj nam jer glasam,
iz sveg glasa ...i šta sad?
Cunamija i sarsa za sav taj narodni vapaj
pa skapaj, nacijo raka!
San satkan akcijom štaka
ćopavih rodoljuba – zar sam sramota roditelja,
ako ne jebem ratove jer svaki ima reditelja?
Seri, tebra, svedi me na izdajnika naše ’’više rase!
Ljudi bre, vama je smešteno – al’ vam ladovina paše...
Anketa s mitinga radikala: ’’Cela planeta srpska, vala!
samo se sluša Alka Kurvica s ružičastog kanala...
al’ zato na kolac Marčela i ’’ribu iz Elementala:
Ma kakvo ’Bekstvo’,tralalala – njihova ruka nas je klala!
...što se mene tiče, nabij disk o kurac, al’ nisi mudrac.
Jadni disko buraz, tvoja zika i tvoj stav koji furaš.
Ja bih čistkom sve vas! Gistro za neku Srbiju urlaš,
a ne znaš ni jedan običaj, ikona ti služi za ukras!
Ne znaš gramatiku ni motiku – sad modernica vodi puk,
samo laganica godi mu... a godinama muda u procepu!
Iskreno zgrožen svim tim – ja i moj bunt smo dream-team,
i veći sam patriota iako po mitingu ne zviždim!
Bolje prouči poreklo, tebra. Dosta igara bez leba!
Taj Karić nek safta glavić, i sva bajka o ’’narodu s neba!
gde je tu ZEMLJA? Dilema: šta bi rekli moj i tvoj deda?
Sećanja blede na herojska vremena...’’
Ja kažem - ne baš! Rekli bi: ’’Samo deco ne ginite radi reda,
sve je to partija šaha, armija pešaka strada za megdan!
Nikada više, kao edgar! Ikara kliše – karasevdah:
nećeš leteti sve dok vučeš sidra.’’ Vučeš, a ne znaš!
Komercijalni predah za mentalne snobove,
jer ne shvataju da imamo i lepše stvari za ponos, nego grobove!
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
ili su mrtvi već odavno umorni?
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
ili su mrtvi umorni?
Ako je otadžbina majka, fakat fura čedomorstvo.
I eto, otad imam taj gard, lakat guram, sve dok moj grob
ne bude bio isklesan – trans-ekspres za nebesa,
al’ neću biti tako besan da i odozgo kunem sinove
da dižu ralo i volove i sebi zabijaju klinove i auto-golove
za činove i šatro-govore – kao, mirno je a samo ponor je
sve što vidim! Deset godina dug fitilj!
A opet je prošlo pet, pa budi ranije dovitljiv!
Opet onaj reper! Stereotipno sere on!
Steram ti ga kroz tvoj stereo u sterilni mozak s teretom!
Ste rekli ’’Bog? Taj mobilni pretplatnik nije dostupan,
Mnogo smo ga cimali, a bio je strpljiv i postupan:
Oče, vidiš! Očevidac si! Oče, vidaj me!
Oče, koče siroče...’’ ...a predsednici bi rat – pa neka se počne!
i onda bude – šta? Dal’ ti se pali prokleta lampica:
nemaš da trampiš šta – ili život il’ zgarišta!
Dal’ ti se zgadi sad sav taj moderni rat haj-faj?
Pokreni sat, daj mat! Po meni je kraj za
epohu starih kazaljki – reci mi što smo sakati,
dal’ vredi plakati sad kad smo sve izgubili?
Jer, nema ’’Velike Srbije’’. Nema Kosova.
Ubili su nam čoveka s vizijom pa sad supu kusamo vuljuškom,
jer imamo (šta?) aplauz za kalauz, karakter
što voli uživo Counter – plus, kućni video blokbaster:
Severinu & Suzanu da nam bratstvo & jedinstvo vrate
u sekundi, bivša juga drka i opet smo braća, brateee!
Dakle, mi smo cigani ko u onoj pesmi od Azre.
Dajte daire il’ ću sam da ih maznem – a dokle?
.neću da Srbija ima snage, ja bih da ima pameti!
Ako nas mrtvi vole, to su njihovi stvarni zaveti!
možda nam moto nije bonton, al’ imamo predivan jezik,
Predivan folklor – to je moj ponos, kapiš!
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
ili su mrtvi već odavno umorni?
Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
ili smo svi samo senke prošlosti?
